Podesavanje BIOS-a

Kako razumeti i pravilno podesiti BIOS, a pri tom ostati živ i prepricavati unucima

Kao što mu ime kaže, BIOS (Basic Input-Output System) je jedan od najbitnijih elemenata svakog PC sistema i zadužen je za osnovne ulazno-izlazne operacije na nivou hardvera. Narodski receno, on je taj koji se trudi da sav hardver unutar kucišta racunara složno koegzistira i normalno funkcioniše – nešto kao najosnovniji vid operativnog sistema. Pravilno podešavanje BIOS-a je važno za ispravno funkcionisanje racunara i dok vecina BIOS-a ima opciju za automatsko podešavanje, moguce je i rucno podešavanje svih dostupnih stavki. S obzirom na to da se BIOS razlikuje od ploce do ploce i u zavisnosti od proizvodaca (Phoenix, Award, American Megatrends...), ovde cemo prikazati samo stavke koje se najcešce srecu, kao i one koje mogu da zbune manje iskusne korisnike. Neke od stavki postoje i pod drugacijim (ali ipak slicnim) imenom od onog koje cemo ovde navesti i bilo bi nemoguce prikupiti i imenovati sve postojece varijante.

Standard CMOS Features (osnovni parametri sistema)

System Time/System Date – putem ovih stavki vrši se podešavanje sistemskog sata i datuma.

Primary/Secondary IDE Master/Slave – nekada je bilo potrebno rucno unositi podatke o instaliranom uredaju (broj cilindara, glava, sektora, maksimalni kapacitet hard diska...). Sada je dovoljno prepustiti BIOS-u da sam detektuje prisutne IDE/SATA uredaje. Ukoliko postoji dodatni IDE ili SATA kontroler, opseg opcija se širi i na Third/Fourth Master/Slave.

Floppy Drive A:/B: – podešavanje tipa instaliranog flopi drajva; tip koji je nadživeo sve prethodne je 3,5-incni flopi drajv koji koristi diskete kapaciteta 1,44 MB.

Advanced BIOS Features (napredni parametri sistema)

Quick Boot – brže podizanje sistema izostavljanjem pojedinih testova, kao što je test instaliranih RAM modula.

Boot Device Select – odabir uredaja s kojeg treba pokrenuti operativni sistem. Najcešce je to hard disk, a u zavisnosti od slucaja i potrebe korisnika, može da bude i flopi drajv ili CD/DVD. Vecina novijih maticnih ploca pruža korisniku opciju da tokom POST-a (Power-On Self-Test, proces nakon ukljucivanja racunara tokom kojeg sistem vrši niz testova ispravnosti hardvera) pritisne odredeni taster (na primer ’F11’) i dobije meni preko kojeg može direktno da izabere uredaj s kojeg ce sistem biti podignut, bez potrebe za ulaženjem u BIOS, rucnim podešavanjem i restartovanjem.

1st/2nd/3rd... Boot Device – podešavanje redosleda kojim ce BIOS tražiti operativni sistem na instaliranim IDE/SATA uredajima (npr. 1st Boot Device – CD/DVD 1, 2nd Boot Device – Floppy, 3rd Boot Device – IDE 0). Poslednja podopcija ovog menija je Try Other Boot Devices, a ukoliko je ukljucena, racunar ce tražiti operativni sistem i na svim ostalim uredajima ukoliko ga prethodno ne nade na nekom od tri uredaja predefinisana u glavnom delu opcije Boot Device.

Full Screen LOGO Show – ovu opciju poseduju modernije ploce, i to uglavnom one namenjene obicnim korisnicima. Kada je ukljucena, ova opcija umesto POST podataka prikazuje logotip proizvodaca ili neku drugu sliku. Preporucujemo zanemarivanje estetske vrednosti ove opcije tj. njeno iskljucivanje jer je bolje imati uvid u stanje racunara i komponenti tokom POST-a nego gledati u šarenu slicicu koja ionako vrlo brzo dosadi.

S.M.A.R.T. for Hard Disks – ukljucuje opciju S.M.A.R.T. (Self-Monitoring Analysis & Reporting Tecnology) koja omogucava pracenje rada hard diska kompatibilnog s ovom tehnologijom i blagovremeno obaveštavanje o eventualnim anomalijama i kvarovima, bilo tokom POST-a ili preko specijalizovanih programa. Ova opcija je korisna zato što je sposobna da „predvidi” kada ce disk da otkaže, ali kada je ukljucena, negativno utice na brzinu diska.

BootUp Num-Lock – stavka koja odreduje da li ce po startovanju sistema Numeric Lock (taster na numerickom delu tastature koji prebacuje ovaj deo u jedan od dva moda: unos cifara ili kontrola kursora) biti ukljucen ili ne.

Floppy Drive Seek – opcija koja naglašava BIOS-u da proveri prisutnost flopi drajvova pri dizanju sistema, uz paljenje LED indikatora na flopi drajvu i karakteristican zvuk „oranja” prilikom pomeranja glave.

Password Check – mogucnost zaštite BIOS-a šifrom ili traženja šifre od korisnika pri svakom ukljucivanju racunara. Korisno ukoliko imate dete koje voli da ceprka po racunaru ili želite da drugima potpuno onemogucite pristup.

Boot to OS/2 – opcija koju 99,9% nas ne koristi, a omogucava startovanje IBM-ovog operativnog sistema OS/2 kada konfiguracija ima više od 64 MB RAM.

Hyper Threading Function – ukljucuje Hyper Threading funkciju kod Intelovih Pentium 4 procesora ukoliko je u njih implementirana. Da bi ova funkcija ispravno radila, potreban je i operativni sistem koji je podržava. O ovoj tehnologiji smo pisali u više navrata, a, ukratko receno, ubrzava rad sistema i treba uvek da bude ukljucena. Naravno, da još jednom ponovimo, iskljucivo ako imate HT procesor!

APIC ACPI SCI IRQ – „I ja tebi”, rekli bi neki. Advanced Programmable Interrupt Controller proširuje IRQ resurse dostupne operativnom sistemu. Ostaviti ukljuceno.

CPU L1 & L2 Cache – ukljucivanje/iskljucivanje interne (Level 1) i eksterne (Level 2) keš memorije koju koristi centralni procesor. U nju se podaci premeštaju iz sistemske memorije od koje je keš znatno brži, što omogucava procesoru da ih brže obradi. Uvek ostaviti ukljuceno – u suprotnom se spremite za ogroman pad performansi.

System BIOS Cacheable – kod starijih maticnih ploca ova opcija je omogucavala keširanje BIOS-a u visokom adresnom prostoru memorije što je za sobom povlacilo bolje performanse. U današnjim uslovima ova opcija je manje–više nebitna.

Advanced Chipset Features (napredni parametri cip-seta)

Configure DRAM Timing by SPD – jedna od bitnijih stvari ukoliko želite da se bavite overklokovanjem. Ukoliko je ukljucena, ova opcija automatski cita fabricki upisane podatke iz SPD (Serial Presence Detect) EEPROM cipa koji je smešten na memorijskom modulu i konfiguriše memoriju u skladu s njima. Zvuci dobro, ali u praksi nije baš tako jer najveci broj modula u ovom EEPROM-u ima zapisana najkonzervativnija moguca podešavanja, jednaka i za bolje i za lošije serije memorija. Ako iskljucite ovu opciju, što zdušno odobravamo, sledeca stvar koju cete ugledati jeste...

CAS# Latency – razmak izmedu trenutka kada centralni procesor zatraži podatak iz memorije i trenutka kada podatak iz memorije biva poslat ka procesoru, mereno u ciklusima. Uobicajene vrednosti su 2, 2,5 i 3. Najveca vrednost omogucava najstabilniji rad, dok najmanja žrtvuje stabilnost zarad vece brzine. Postoji još nekoliko opcija tj. mogucnosti memorijskih modula koje funkcionišu u sprezi s ovom stavkom (RAS# Precharge, RAS# to CAS# Delay, Precharge Delay), a za sve važi pravilo manja vrednost – veca brzina. Pojedini memorijski moduli brži su od drugih, neki su stabilniji, a neki uopšte ne podržavaju odredene vrednosti, te je potrebno obratiti pažnju pri kupovini memorije. Postavljanjem ovih stavki na niže vrednosti nije moguce oštetiti hardver (tj. memorijske module), ali, ukoliko se upotrebljavaju loši (citaj: jeftini) memorijski moduli, i te kako može doci do nepravilnog funkcionisanja softvera (u vecini slucajeva ovo se manifestuje „pucanjem” Windowsa). Proizvodaci memorijskih modula uglavnom navode vrednosti za koje su njihovi moduli predvideni, a stvarno posebni primerci mogu da izdrže i niže vrednosti od navedenih.

Burst Length – bursting je osobina svakog DDR modula da nakon obrade prve memorijske adrese „predvidi” adresu sledece memorijske lokacije kojoj ce se pristupati. Postoje samo dve vrednosti – 4 i 8 (4 ili 8 citanja i upisa). Oba slucaja imaju isto vremensko trajanje, s tim što vrednost 4 oznacava cetiri upisa/citanja smeštenih u dva ciklusa, a vrednost 8 predstavlja osam upisa/citanja u cetiri ciklusa. Kada ponovimo podatak da je trajanje obrade podataka u oba slucaja identicno, jasno je da je burst length vrednosti 8 neuporedivo bolje rešenje jer omogucava znatno veci protok u istom vremenskom intervalu, što predstavlja znacajan skok u performansama.

AGP Aperture Size – kolicina sistemske memorije, izražena u megabajtima, koju ce graficka kartica upotrebiti ukoliko ispuni kompletni kapacitet sopstvene video-memorije. Nominalna vrednost iznosi 64 MB, ali je preporucljivo postaviti je na 128 MB. Kod nekih modela maticnih ploca AGP Aperture Size manji od 64 (ili u nekim slucajevima 32) MB znaci i automatsko obaranje AGP magistrale na „1X”. Takode, neke graficke kartice sa ATI cipovima zahtevaju da AGP Aperture Size bude 128 ili 256 MB. Ne treba se plašiti da ce graficka kartica „pojesti” sav RAM koji joj je dat na korišcenje jer svaka savremena graficka kartica ima najmanje 64 ili 128 MB video-memorije, što je dovoljno za 99% igara. Nekoliko igara traži 256 MB memorije za teksture, ali samo u posebnim slucajevima kada prepozna i odgovarajuci procesor na grafickoj kartici. Straha opet nema jer su procesori koji se traže samo NV40 ili R400 tj. graficke kartice nVidia 6800 ili Radeon X800, a takve vec imaju svojih 256 MB.

Power Management Features (upotreba i štednja energije)

ACPI Standby State – ACPI (Advanced Configuration and Power Interface) je standard za kontrolu potrošnje elektricne energije koji omogucuje laku saradnju izmedu hardvera, operativnog sistema i aplikativnog softvera. Na primer, Windows uz pomoc ACPI kontrola proverava aktivnost pokrenutih aplikacija i prikljucenog hardvera i rasporeduje potrošnju elektricne energije za svaki uredaj ponaosob. Ovde postoje tri opcije:
• S1/POS (osnovni režim niske potrošnje elektricne energije u kojem sav hardver dobija minimalnu kolicinu struje; naravno, tokom bilo kog sleep moda racunar je neupotrebljiv).
• S3/STR (Suspend to RAM – režim veoma niske potrošnje elektricne energije u kojem su svi podaci o hardverskoj konfiguraciji i pokrenutim aplikacijama smešteni u sistemsku memoriju, koja je i jedini hardverski element koji dobija puno napajanje u ovom režimu, dok vecina ostalih uredaja biva potpuno iskljucena; pri „budenju” racunara iz ovog režima, sistem cita podatke iz memorije i racunar nesmetano može da nastavi s radom)
• Auto (BIOS automatski odreduje najpogodniji režim štednje elektricne energije)

Re-Call VGA BIOS at S3 Resuming – ovom opcijom odreduje se da li ce pri „budenju” iz S3/STR moda BIOS maticne ploce poslati komandu za inicijalizaciju graficke kartice direktno u njen BIOS. Budenje sistema se odvija brže ako je ova opcija iskljucena, ali je u tom slucaju potrebno da drajver za graficku karticu podržava inicijalizacionu funkciju.