Riba - namirnica budućnosti

Stručnjaci za ishranu naglašavaju neophodnost konzumiranja ribljeg mesa, koje, na žalost, nije dovoljno zastupljeno u jelovniku našeg stanovništva

Riba ima veliku biološku i dijetetsku vrednost. Meso ribe sadrži proteine, esencijalne aminokiseline, vitamine i brojne minerale (kalcijum, magnezijum, hrom, cink, bakar, gvoždje, fluor, selen, i druge), ali uprkos tim saznanjima potrošnja ribe kod nas je veoma mala.

U ishrani našeg stanovništva riba je zastupljena u proseku 52 g nedeljno, što je daleko ispod preporučene količine.

Svetska zdravstvena organizacija i njena asocijacija koja se bavi oboljenjima kardiovaskularnog sistema preporučuju da se dnevno konzumira bar 30-40 g ribe.

Prema sadržaju masti, ribe se dele na: posne (oslić, tuna, škarpina, zubatac, iverak, smudj, linjak, grgeč, štuka, pastrmka), polumasne (sardela, bakalar, inćun, cipal, ugor, sitna bela riba, beli amur, tolstolobik, deverika, mrena, jesetra, klen), masne (papalina, skuša, haringa, losos, šaran, som) i visokomasne ribe, koje gomilaju potkožno masno tkivo (jegulja, kečiga, tovljeni šaran).

Riblje masti se lakše vare i imaju veću biološku vrednost nego masti životinja. Njihov sadržaj zavisi od vrste, starosti i načina ishrane ribe. Masti ribe su uglavnom sastavljene od nezasićenih masnih kiselina, a naročito je važna porodica omega 3 masnih kiselina zbog smanjenja rizika od kardiovaskularnih oboljenja, uravnoteživanja hormona i jačanja mentalnih funkcija.

Te kiseline su od suštinske važnosti u ishrani za vreme trudnoće i ranog detinjstva, a njima su naročito bogate ribe: haringa, skuša, tuna, sardele, tolstolobik, pastrmka i losos.

Riba koja se gaji u ribnjacima ima manju biološku vrednost.

U mišićnom tkivu ribe ima i prirodnih akntioksidanasa, kao što su tokoferoli (vitamin E). Riblja jetra, iz koje se dobija riblje ulje, sadrži značajne količine vitamina A i D i smatra se prirodnim koncentratom tih vitamina. U mesu ribe nalaze se i značajne količine vitamina B grupe.