Atlantida-Propast

Atlantida je ostrvo legendarne drevne kulture, o čijem samom postojanju i mestu postojanja se još ništa ne zna. Prvi put Atlantidu je pomenuo drevni grčki filozof Platon, koji saopštava da je ona bila razorena prirodnom katastrofom (verovatno strašnim zemljotresom ili velikom poplavom), pre više od 9.000 godina pre Platonovog vremena. U delu: "Kriton" Platon opisuje rat između Atlanta i ostatka tadašnjeg sveta i kaže da se dogodio pre 9.000 godina. Podatak se odnosi na rat, a ne na katastrofu, koja je prouzrokavala potonuće ostrva iako je taj rat prekinula prirodna katastrofa. Ostali antički autori koji su pisali ili pominjali Atlantidu: Prokl (412 - 485 pne.), Strabon (25. godina ne.), Plinije Stariji (79. god. n.e.), Diodor sa Sicilije i mnogi drugi. Prema Platonu Atlantida je bila veliko ostrvo, veličine kao Libija i Azija zajedno, i nalazilo se sa one strane Herkulovih stubova (Gibraltar). To je bila plodna i bogata zemlja , koja je davala dve žetve godišnje. Stanovništvo se bavilo zemljoradnjom, stočarstvom, i zanatima. Kopali su i topili rude. Najcenjeniji metal je bilo zlato, koga je bilo u izobilju i jedan metal sa nazivom orihalk koji se mogao naći svuda po ostrvu. Mapa koja pokazuje moguću lokaciju Atlantide. Iz Atlantis:The Antediluvian World, 1882, Ignacijusa Donelija.U sredini ostrva nalazila su se dva izvora: jedan sa hladnom i jedan sa toplom vodom. Oko njih su stanovnici iѕgradili bazene za kupanje od kojih su neki bili pokriveni. Postojalo je više gradova i tri pristaništa. Zemljom je upravljao Atlant uz pomoć 10 careva. Sastajali su se svakih 6 godina i donosili zakone i sudili. Stanovništvo je uživalo u sreći i bogatstvu sve dok njihovi carevi, nisu rešili da zarate sa ostatkom sveta. Vojsku ostatka sveta su predvodili Jelini, a na njihovom čelu su bili Atinjani. U strahovitoj bici Grci su odneli potpunu pobedu i sprečili da se Atlantiđani prošire sa "ove strane Herkulovih stubova"

U jeku najžešćih bitaka zatutnjli su strašni zemljotresi i Atlantida je potonula u more.