Diverzitet
fitoplanktona beleži 234 taksona, gde se posebno ističe nalaz alge Batrachospermnum, u delovima vodotoka gde
postoje snažni drinski izvori i jače strujanje vode poput pritoke Batara. Karakteristike
Zasavice uslovljavaju da je ovaj vodeni ekosistem naseljen mnogobrojnim
beskičmenjacima gde se izdvaja prisustvo: slatkovodnog sundjera (Spongilla lacustris) i meduze (Craspedacustra sowerbii), oligoheta (Rynchelmnis limnosela) i mnogih vrsta
planarija. Svi pomenuti organizmi su dobri bioindikatori kvaliteta vode. Od
ukupno 220 taksona zooplanktona, 21 takson su novi i prvi nalazi za faunu
Srbije (npr.Collurela geophila,
Collotheca ornata cornuta, Lecana elongata, Lepadella apsida, Squatinella bifurca bifurca, Ptygura forcillata, Monommata appendiculata i dr.). Od
mnogobrojnih insekata (ukupno 250 taksona), njih 15 je zaštićeno kao prirodna
retkost. Tokom entomoloških istraživanja sprovedenih u Specijalnom rezervatu
prirode Zasavica pored niza retkih vrsta strižibuba i nekoliko endemičnih vrsta
za Balkansko poluostrvo registrovane su i 3 nove vrste za faunu Srbije. Tri nove vrste su : Arhopalus
syriacus (Reitter, 1895) koja ima mediteransko rasprostranjenje,
nađe-na je i na Kanarskim ostrvima i obično preferira na borovima. Velika je
oko 2,5 cm, braonkaste boje i pojavljuje se od maja do avgusta. Ciklus razvića
joj traje oko 3 god. U rezervatu nađena je u Crnoj bari-Jovači, u šumi na suvim
aluvijalnim gredama. Morinus asper (Sulzer, 1776) je
zastupljen od jugozapada pa sve do jugoistoka Evrope i njena rasprostranjenost
se poklapa sa arealom bukove strižibube (Mo-rinus
funereus) prirodnom retkosti naše zemlje. Naraste do 4 cm,
pojavljuje se od aprila do avgusta. Ciklus razvića joj traje oko 7 god.
Naseljava šume tvrdih lišćara (jasena, hrasta). Ova vrsta u rezervatu nađena je
u Crnoj bari-Drenova greda , u šumi jasena i hrasta. Agapanthia
lais Reiche, 1858 nalažena je sporadično u Grčkoj,Siriji,
Bugarskoj, Jordanu i Turskoj. Naraste do 1,5 cm, metalik plave boje, pojavljuje
se od maja do juna. Ciklus razvića joj traje oko godinu dana. Ova vrsta u
rezervatu nađena je u Zasavici II-Turske livade, u šumi. Zajedno sa do danas
poznatim brojem, ove tri vrste čine brojku od 253 vrsta strižibuba u Srbiji. U
Specijalnom rezervatu prirode Zasavica ukupno je registrovano 35 vrsta
strižibuba. Od ukupnog broja šest vrsta se retko sreću kod nas: Stenopterus similatus, Lampropterus femoratus, Cyrtoclytus capra, Pilemia tigrina, Agapanthia cynarae i Agapanthiola leucaspis.
Po dve vrste su endemske za Balkansko
poluostrvo Stenopterus similatus i
Agapanthia cynarae a i dve vrste Cerambyx
cerdo ssp. cerdo i Morinus
funereus su vrste zaštićene kao prirodne retkosti Srbije i na
međunarodnom nivou. Tokom terenskih istraživanja u šikarama duž Zasavice
pronađen je endemični zrikavac pod naučnim nazivom Zeuneriana amplipennis (Br.W.) Ova vrsta je opisana 1882.
godine na osnovu prona-đenih primeraka na močvarnim mestima duž Save kod Zemuna
i Beograda. Naredne godine 1883 Josif Pančić ga nalazi kod Makiša. Kasnije u
periodu 1900.-1951.godine razni domaći i strani istraživači ga nalaze pored
Save i Dunava ali i u Banatu. Od 1960-te godine endemični zrikavac se nalazi na
skoro svim močva-rnim terenima donjeg toka Save (Obedska bara, Grabo-vačke
šume, Zabreške livade, Makiš i dr.) zatim u Pančevačkom ritu na aluvijalnoj
ravni Dunava.Ovaj endemični zirikavac očigledno je karakterističan samo za
močvarna staništa u najjužnijem delu Panonske nizije i predsta-vlja endemičnu
vrstu u Srbiji. U aluvijumu Save,Dunava,Tise i njihovih pritoka u južnom delu
Panonske nizije postojale su prostrane močvare.Isušivanjem. močvara i
prevođenjem mezofilnih livada u kulture (obradive površine) nestala su mnoga
staništa ove vrste. Tipična staništa su mu šikare i travnate livade mezofilnog
karaktera što znači da imaju hidrološku sezonsku dinamiku a površinske vode
efemerni (periodični) kara-kter. Na svim ispitivanim staništima endemski
zrikavac je imao malu brojnost Lokaliteti na Zasavici su ujedno i najzapadniji
nalazi ove vrste u Srbiji.