Kopriva -upotreba -svojstvo

Kopriva je dvodomna biljka s velikim korenom. Veoma je rasprostranjena i postoje mnoge vrste kopriva. U narodnoj medicini kopriva ima široku primenu, što ukazuje na ogromno poverenje naroda u njena lekovita svojstva. U doba starih Grka, sveža kopriva koristila se za masažu protiv reumatskih bolova, a kod nas se na Đurđevdan, na primer, kupa u vodi u koju je, zdravlja radi, potopljena kopriva; kopriva se, osim toga, daje i stoci radi zdravlja i obilnijeg lučenja mleka.

Narodna verovanja potvrdila je i zvanična medicina. U listu koprive dokazano je prisustvo hlorofila (5%), tanina, karotenoida, fitosterola, vitamina C i K, raznih organskih kiselina (mravlje, limunske), sluzi, voska i mineralih soli (kalcijuma, kalijuma, magnezijuma, gvožđa, cinka...).

Kopriva se upotrebljava kao lek za mnoge bolesti: groznicu, kašalj, žuticu, grudobolju, nesanicu, čir na želucu, gonoreju, za čišćenje krvi... Budući da sadrži i veće količine gvožđa, preporučuje se malokrvnim osobama, jer utiče na stvaranje većeg broja crvenih krvnih zrnaca. Najčešće se koristi za poboljšanje mokrenja, ublažavanje reumatskih tegoba i podsticanje lučenja mleka dojilja. Široku primenu ima i u kozmetici: ekstrakt korena koprive predstavlja gotovo nezaobilazan sastojak proizvoda protiv opadanja kose.

Ukoliko se kopriva koristi za lečenje, u proleće i jesen skuplja se njeno korenje. U proleće se skupljaju listovi, a cela biljka, tj. stabljika, može se sakupljati cele godine. Seme se skuplja u avgustu.

Da biste sačuvali zdravlje ili lakše pobedili bolest, svakodnevnu ishranu obogatite koprivom. Kopriva se, ipak, vrlo retko može naći na jelovnicima, iako je reč o ukusnoj namirnici koja se može pripremiti na više načina: kuvana, kao spanać, ili iseckana s jajima, kao omlet. Ukoliko je ne možete naći u svežem obliku, uz pomoć apotekara možete izabrati neki od preparata na bazi koprive, a mi vam predlažemo jedan od recepata sa ovom zdravom i lekovitom biljkom.