Makrobioticka kuhinja

MRKI PIRINAC KUVAN U EKSPRES LONCU
1 solja mrkog pirinca
1 1/4 do 1 1/2 solje vode na solju pirinca
na vrh noza morske soli

Operite pirinac i stavite u lonac,dodajte vodu i so. Stavite poklopac i uljucite visoki plamen. Kada ventil pocne da pisti ili da se okrece skinite lonac s vatre,stavite na gorionik regulator plamena pa onda vratite lonac. Smanjite plamen na srednje-nisku visinu i kuvajte 45-50 min.

SALATA OD MAHUNARKI
1 solja kuvanog kidni pasulja
2 solje boranije kuvane na pari
1 solja vaks pasulja /zutog/ kuvanog na pari

Pomesajte ove vrste mahunarki i poslužite sa umebosijem ili prelivom od ljutike i persuna. Leti poslužite hladno

CORBA OD SOCIVA (ovo sam radila i super je)
1 solja sociva
1 glavica luka srednje velicine isecena na kockice
1 sargarepa isecena na kockice
1 mala stabljika cicka isecena na 4 dela
1 supena kasika isecenog persina
4 solje vode
1/4 - 1/2 cajne kasike morske soli

Operite socivo, stavite u slojevima najpre luk,zatim sargarepu,cicak i socivo.Dodajte vodu i deo soli i kuvajte dok ne provri. Smanjite plamen tako da bude nizak i poklopite. Ostavite da krcka 45 min. Dodajte persun i ostatak soli. Kuvajte dalje na niskom plamenu 20 min i poslužite. Ako nešto vode ispari nadodajte vode da bi jelo imalo konzistenciju kakvu želite.
Divljac ... jelen, fazan ....
Fazan sa belim vinom i sokom od pomorandže


Obrok: Glavno jelo
Kompleksnost: Komplikovano
Vreme spremanja: Preko 60 minuta





Sastojci
1 fazan, prekriven trakama bele slanine i uvezan
225g oraha
sok 4 pomorandže
900g grožđa (bez semenki, ako je moguće)
150ml slađeg belog vina
150ml kineskog čaja
15g maslaca
so i sveže mleveni biber
300ml jake pileće supe (skuvajte pola litra supe od kocke, pa pustite da uvri)
Priprema
Stavite fazana i orahe u veliku šerpu. Prelijte sokom od pomorandže, belim vinom i čajem. Dodajte maslac i začinite solju i biberom. Poklopite. Zagrejte do ključanja, a zatim smanjite temperaturu i kuvajte na tiho 45 minuta (posle prvih 25 minuta kuvanja dodajte grožđe, zatim nastavite jos 20 minuta).

Izvadite fazana a sačuvajte sok i orahe. Skinite trake slanine i odvežite ga. Položite fazana u posudu za pečenje i stavite u pećnicu zagrejanu na 230 stepeni. Pecite 20 minuta da grudi dobiju braonkastu boju. Prebacite u posudu za serviranje i dekorišite orasima. Držite na toplom do služenja.

Sok koji ste sačuvali sipajte u manju šerpu u kuvajte dok se ne zgusne kao sirup. Dodajte pileću supu. Procedite i prelijte fazana. Prijatno!
LOVAČKE ŠNICLE


500 gr. junećih ili telećih šnicli izlupati,posoliti uvaljati u brašno i propržiti na ulju malo sa obe strane. Izvaditi i ostaviti na stranu. U isto ulje dodati 1 varjaču brašna i naliti vodom da se napravi ređi sos. Dodati sitno seckana 2 čena belog luka, bibera i malo aleve paprike. U to vratiti šnicle, sipati još malo vode i tiho krčkati dok potpuno ne omekšaju. Sos ne sme biti kao puding već redak. Posolite ga .Može se i malo oljutiti. Dodati seckan peršun. Mogu se služiti uz špecle kao prilog ili krompir pire.
LOVAČKI PAPRIKAŠ


Na krupnije komade iseći 500 gr. teletine i 500 gr. svinjetine.Na dno šerpe staviti 250 gr. isečene suve slanine.Preko slanine staviti red mesa(pomešanog) zatim crnog luka isečenog na rebarca oko 1kg.Luk pobiberiti, posoliti i posuti sa alevom paprikom(ovo po svom ukusu) i dodati preko 4 crvene paprike isečene na kolutove.Preko svega ide ostatak sečenog mesa.Zaliti sa pola litre crnog vina.Poklopiti i krckati na tihoj vatri oko 3 sata.Ne mešati i ne otkrivati.Ko voli može i da zaljuti.
LAŽNO PILE



Potrebno je: 1 pile do 1,5 kg. 300 gr. teletine ili junetine,250 gr. pečuraka,1 kriška hleba,malo mleka,2 jaja,so, biber, seckan peršun. Malo slanine , kačkavalja po ukusu.
Pile raseći od vrata do repa preko grudi.Pažljivo skidati kožu od mesa ali paziti da se ne preseče.Oba krila ostaviti na koži kao i oba bataka.Isečena koža sa krilima i batacima se ostavi na dasci.
Meso koje se nalazi na kostima odvojiti oštrim nožem pa ga zajedno sa teletinom ili junetinom samleti na mašini za mlevenje mesa.Mlevenom mesu dodati sitno iseckane pečurke, natopljenu krišku hleba u mleku, 2 cela jajeta, so, biber, peršun.Zamesiti masu kao za faširane. Ko voli može da doda i sitno seckane slanine ili šunke i na kockice isecenog kačkavalja.Masu staviti na raširenu kožu, spojiti je i zašiti koncem.Formirati kao pile.Pripremljeno pile namazati sa mašću ili uljem,staviti u posudu, naliti sa malo vode, pokriti folijom i staviti u rernu. Pred kraj skinuti foliju da bi koža porumenela. Malo prohladjeno lažno pile seći na tanke šnite.
Meksička kuhinja
Meksička kuhinja je poznata po živim bojama, mnogobrojnim začinima i jakim ukusima. Većina nas pogrešno veruje da je sva meksička hrana jako ljuta.

Predrasude
Meksička kuhinja je poznata po živim bojama, mnogobrojnim začinima i jakim ukusima. Većina nas pogrešno veruje da je sva meksička hrana jako ljuta. Nije ni čudo kad smo se sa njom prvi put upoznali preko Patka Dače koji je sav bitan prvo zgrabio kašiku ljute salse, pa onda nastali požar u stomaku „ugasio“ tekilom. I ne skamenio se od toga! Ali ljuta jela, mada česta, nisu jedina u ovoj gastronomskoj paleti. Iako čili jeste ključni elemenat velikog broja tradicionalnih specijaliteta., mora se znati da pod njim Meksikanci podrazumevaju preko sto vrsta paprika i da požar nije posledica svake od njih, a i, iz ličnog iskustva znam da, ma šta da ste jeli pre toga, od tekile se skameniti nećete.

Kratak istorijat
Veći deo današnje meksičke kuhinje se zasniva na tradiciji Acteka i Maja i kulinarskim trendovima koje su doneli španski kolonisti. Došavši u Tenočtitlan, prestonicu Acteka na čijim ruševinama je podignut i današnji glavni grad, španski konkvistadori su otkrili su da se ishrana tamošnjeg naroda sastoji uglavnom od jela napravljenih od kukuruza, pasulja i tikve, začinjenih ljutim papričicama i biljem. Zatekli su, za njih do tada nepoznate, sastojke: čokoladu, vanilu, avokado, papaju, ananas, kikiriki... Na acteški jelovnik su dodali svoje uobičajene namirnice donete iz Španije i tako ga proširili pirinčem, lukom, teletinom, piletnom, svinjetinom i vinom. Daljem oblikovanju meksičke kuhinje je doprineo, iako malo i sporadično i vezano uglavnom za jela iz Verakruza i Jukatana, i karipski uticaj, a neke promene su unete i tokom francuske okupacije Meksika.

Regionalne razlike
Meksička hrana se razlikuje po regionima, kako zbog klimatsko-geografskih razlika između regiona i kulturnih i etničkih razlika između njihovih starosedeoca, tako i zbog različitog stepena prihvaćenosti španske kuhinje u pojedinim krajevima: za sever su karakteristična jela i proizvodi od mesa; za jugoistok, jela od piletine i povrća sa mnogo začina; okolina Verakruza je najsklonija morskoj hrani... Nije baš uobičajena, ali je relativno dobro poznata tzv. comida prehispanica ili predšpanska hrana. To su egzotična jela nasleđena od plemena Maja i Acteka koja su savršen izbor ako baš hoćete da saznate kog ukusa su jelen, iguana, zvečarka ili neki insekti.

Tortilja
Mi imamo hleb, a Meksikanci imaju tortilju. Ovo pecivo neutralnog ukusa je zbog svog skromnog sastava u početku bila osnovna hrana samo najsiromašnijeg dela stanovništva. Pravljena je isključivo od kukuruznog brašna sve do dolaska Španaca, koji su počeli prvo sa mešavinom kukuruznog i pšeničnog da bi na kraju kukuruzno potpuno izbacili. Služi se uz većinu meksičkih jela ili, preciznije, većina meksičkih jela služi se na tortilji. Kako izgledom podseća na tanjir, uglavnom se tako i koristi pa često predstavlja podlogu za ostatak obroka. Mora se priznati da je, ukoliko niste proizvođač deterdženta za sudove, ideja odlična: ako te mrzi da opereš tanjir, ti ga pojedi.

Dnevni obroci
Meksikanci imaju nekoliko obroka u toku dana: desayuno, rani doručak se sastoji od kafe (kakvog li iznenađenja?), peciva i, često, voća; almuerzo, drugi doručak koji se jede oko podneva i podrazumeva malo jaču hranu; comida, kompletan poslepodnevni obrok i merienda, lagana večera.

Comida uvek započinje supom. To može biti bilo koja od velikog broja bistrih, gustih, povrtnih ili mesnih supa iz meksičkog kuvara ili neka pozajmljena iz nekog drugog, kao što je gazpacho, prenet iz Španije.

Posle supe sledi glavno jelo. Ono obavezno obuhvata meso, karakteristično je svinjsko, pileće, juneće i ćureće. Najrašireniji način pripremanja, donet od strane konkvistadora, je meso na roštilju. Pre toga, naravno, mora da odstoji u nekom od brojnih marinata. Često na trpezi svoje mesto nađu plodovi mora, što je i za očekivati obzirom na dužinu meksičke obale. Pored uobičajenih vrsta ribe, rakova i školjki, neretko ćete biti u prilici da isprobate ražu, gigantske kozice ili morskog psa (ali, ako se zaputite u Meksiko s ovom namerom, vodite računa da on pre toga ne bude u prilici da isproba Vas). Kao prilog, sigurno će se pojaviti pasulj, pirinač ili kukuruz pomešan sa nekom vrstom paprike i nekom, ili nekoliko, od mnogobrojnih vrsta ostalog povrća. Ovo bogatstvo trpeze će sigurno biti upotpunjeno i sirom i sosovima. Nemojte se samo nadati nekoj salati, jer taj pojam u klasičnom smislu reči meksička kuhinja ni ne poznaje. Ne brinite, pored toliko povrća, ni nećete primetiti da je nema. Posle ovako obilnog i teškog obroka, Meksikanci su se opredelili da za desert služe voće, kojeg tamo ima u izobilju tokom cele godine, a i ako bude servirano neštodrugo, to su lagani kolačići specifičnog ukusa koji im daju čokolada, badem i cimet.