Kanada-istorija kultura

Istorija
Prvi stanovnici ovog dela sveta naseljavaju se pre Aboridžina-pre oko 25,000 godina dok su još uvek glečeri prekrivali veliki deo severne zemljine hemisfere. Najverovatije da su prvi doseljenici došli iz Azije preko Aljaske a veruje se da su to bili lovci nomadi koji su krenuli iz sibirskih krajeva. Oko 3,000 godina pre nove ere još jedan talas doseljenika dolazi u ove krajeve. Pretpostavlja se da su došli u čamcima prekrivenim kožom ili čak možda pešice preko zaleđenog okeana. Pre dolaska Evropljana ove krajeve su naseljavali Aboridžini podeljeni u tri grupe, prema jeziku kojim su govorili.
Prvi kontakt Evropljana i starosedeoca ostvaren je oko 1,000 godina pre n.e. ali je zbog loših vremenskih uslova brzo prekinut.
Mnogo vekova kasnije Evropljani dolaze ovde prvo u potrazi za dobrim ribolovom a potom počinju da prave neku vrstu svojih baza i tako kreće naseljavanje kontinenta. Krajem XVI veka ovi krajevi postaju mesto na kome se sukobljavaju interesi Britanije i Francuske.
Britanske naseobine su bile duž obale Atlantika i zaliva Hadson. Borbe za prevlast nad ovim delom vođene su u periodu od 1689. do 1763, godine. Nakon toga usledili su novi nemiri i sukobi između Britanaca i Francuza ali i Britanaca i Amerikanaca. Početkom XX veka Kanda postaje članica Lige naroda, a 1927. godine dobija i svog prvog ambasadora u SAD-u.
Geografija
Kanada se nalazi na svernom delu Severne Amerike. Graniči se sa Aljaskom i SAD-om a izlazi i na 3 okeana: Atlantik, Arktik i Pacifik. Hlavni grad je Otava a nanajveći Toronto.
Kultura
Veruje se da samo ime Kanada potiće od reči kanata koja znači selo ili naseobina. Druga po veličini nacija na svetu živi na severnom delu severnoameričkog kontinenta. Kanada predstavlja neobičan spoj jezera, planina, kišnih šuma i pustinja. Čak 90 % populacije živi na jugu zemlje u neposrednoj blizini granice sa SAD-om. Kao i njen južni sused, i Kanada ima veliki broj doseljenika, međutim, dok se stanovnici SAD-a izjašnjavaju kao Amerikanci u Kanadi je sloboda izjašnjavanja veća i ima puno onih koji se izjašnjavaju kao pripadnici nacije iz koje su potekli. U Kanadi ima stanovnika iz zaista svih krajeva sveta pa je interesantno posetiti ovu zemlju i videti spoj različitih kulturnih uticaja i različitih ljudi.
Otava
Grad na istoimenoj reci koji je kraljica Viktorija izabrala za prestonicu Kanade. Centar grada je u velikoj meri renoviran poslednjih godina, tako da je turizam postao druga po redu grana privrede u Otavi. Otava ne spada u metropole kakve su drugi glavni gradovi. U njoj živi svega oko 330,000 stanovnika. Iako nije veoma velika i prenaseljena Otava je grad sa zavidnom kulturnom ponudom.
Grad je ime dobio po domorodačkom narodu.
Festivali
Kanađani koriste svaku priliku da nešto proslave.
Dan države je praznik kada se priređuje veliki spektakl.
Winterlude je proslava u februaru koja se održava na Rideu kanalu. Manifestacija se održava u Parku Konfederacije koji tokom ovih dana nosi naziv Kristalna bašta. U ovom periodu možete videti skulpture od leda i snega, ili pratiti brzo skijanje i trke pasa.
Festival lala je najstariji festival u Otavi koji se održava sredinom maja. Prvi put je održan 1945. godine kada su Holanđani u znak zahvalnosti Kanađanima (za pružanje pomoći za slobodu Holandije) poklonili 100,000 sadnica lala. Tadašnji kralj Mekenzi nije dozvolio sađenje lala oko zgrade Parlamenta ali je njegovo osoblje ipak zasadilo dosta cveća. On je bio protiv nagle promene izgleda bašte ispred zgrade Parlamenta.
Proslava Dana Kanade dešava se 1. jula a ulice su pune parada i zastava.
Početkom jula odigrava se bluz fest koji je internacionalnog karaktera.
Sredinom jula možete prisustvovati džez festivalu na kome nastupa preko 400 muzičara a glavna bina nalazi se u Parku Konfederacije.
Festival klasične muzike odigrava se krajem jula i početkom avgusta.
Trg Konfederacije
Na Trgu Konfederacije dominiraja Nacionalni ratni muzej. Na istočnoj strani skvera nalaze se Nacionalni umetnički centar, Rideau kanal i Bitovn muzej (najstarija zgrada u Otavi). Deo oko centralnog gradskog trga je zaista bogat građevinama pa je potrebno odvojiti par sati samo za obilazak lokacija u ovom delu grada.
Vankuver
Iako je Vankuver pre svega industrijski centar, zbog blage zimske klime je postao i popularna turistička destinacija. Zato što izlazi na Pacifik, ovaj grad je privukao brojne doseljenike iz Azije.
Lepota Vankuvera nije toliko u znamenitostima koje se mogu videti koliko u lepoti i ponašanju njegovih stanovnika. Ljudi su srdačni i opušteni. Tokom leta skoro svi idu na jedrenje, u šetnje, ribolov, na plažu, parkove ili u neki od kafea. Ipak, kada se nađete u ovom gradu nećete ostati potpuno uskraćeni za znamenitosti. Posetite centar grada, Gastown, kinesku četvrt, Stenli park...
U Vankuveru će se održavati Zimske Olimpijske igre 2010. godine.
Festivali
U Vankuveru se svake godine održava tradicionalni Džez festival krajem juna i početkom jula. Tokom ovog festivala nastupa preko 800 izvođača iz različitih krajeva sveta, jer je festival međunarodnog karaktera.
Drugi muzički festival je festival folk muzike i održava se treće nedelje jula. U julu je i Morski festival kada se održavaju parade i vatrometi.
Pozorišni festival održava se leti. Glavni događaj je Fringe festival tokom koga bude prikazano i preko 500 predstava. Jednom godišnje održavaju se i Šekspirov festival (jun-avgust), Međunarodni festival komedije i Vankuverski festival međunarodnog karaktera.