Cascading Style Sheets (CSS)
Kaskadni stilovi se koriste za definisanje jednog ili vise razlicitih stilova na web strani ili na grupi strana. Mogu se postaviti tilovi slova (npr. font Arial, veliicina 5, boja plava) ili stilovi izgleda strane, koji se zatim automatski jednostavno primenjuju na kreiranje novih strana. Ova tehnika je korisna, ali je treba pazljivo primenjivati, jer razliciti citaci web strana mogu razlicito interpretirati isti stil.
CSS ove stranice izgleda ovako:
<style type="text/css">
a { text-decoration:none; color:#000000; font:normal 9pt Arial;}
a:visited {text-decoration:none; color:#000000; font:normal 9pt Arial}
a:hover{text-decoration:underline; color:#ff0000; font:normal 9pt Arial}
body, td { font-size: 9pt; color: #777777; font-family: Arial;}
</style>
case sensitive
Osetljivost na velika i mala slova. Ako je operativni sistem osetljiv na velika i mala slova, tada ce razlicito interpretirati sledece primere: ksbl home page, KSBL Home Page, ksbl HOME PAGE, KsBl HoMe PaGe... U racunaru su velika i mala slova kodovana posebnim kombinacijama. Na Internetu osnovne strane nisu osetljive na velika i mala slova, ali oznake puta i imena fajlova mogu biti osetljivi, zavisno od operativnog sistema. Citac ce jednako dobro prihvatiti
www.GOOGLE.com i
www.google.com ali ce verovatno napraviti razliku izmedju ksbl/index.htm i ksbl/INDEX.htm.
chat
Oblik elektronske komunikacije u realnom vremenu, gde ucesnici "razgovora" unose preko tastature ono sto zele saopstiti i to se pojavljuje na ekranu jednog ili vise udaljenih sagovornika. Internet Relay Chat ili IRC je Internet protokol za ovakav oblik komuniciranja. Drugi, cesto koristeni sistemi su iChat i ICQ.
client
Racunar u mrezi koji izvrsava sopstvene programe, a procesne podatke prima od drugog, centralnog racunara - severa. Kada saljete ili primate e-mail, vas racunar je client koji je prikljucen na neki e-mail server.
client-server architecture
U client-server arhitekturi rad je distribuiran izmedju mnogih klijenata (pojedinacnih racunara), povezanih u mrezu sa jednim centralnim serverom. Na Internetu web citaci kao klijenti izvrsavaju komande lokalnog softvera, a procesne podatke primaju od centralnog servera. Cesta je situacija kada na serveru postojij centralna baza podataka kojom se koriste klijenti, pri cemu svaki klijent ima slobodu da se sluzi sopstvenim programom za obradu teksta.
compression
Kompresija je tehnika kojom se jedna datoteka sabija radi brzeg prenosa i manjeg zauzimanja memorije. U praksi postoji vise programa za ovakvo sazimanje. Najpopularniji su: WinZip, Rar, Stuffit... Kompresovane datoteke najcesce imaju ekstenzije: arc, arj, gz, taZ, taz, tgz, Z, zip, rar...
cookie
Cookie (kolacic) je mali program koji se, sa razlicitim namenama, ostavlja u vas racunar posle posete nekoj web strani. Nekada vam njegovo delovanje moze smetati, ali najcesce na neki nacin pomaze pri novom odlasku na tu stranu, jer ostaje zapamcena neka prethodna akcija. Npr: ako neka strana ima verziju na tri jezika, cookie moze uciniti da nova poseta strani bude bas na onom jeziku koji ste prethodno birali. To ubrzava rad, jer ne morate svaki put birati jezicku verziju.
copyright
Zakonsko pravo autora, osobe ili organizacije kojom se stiti originalno delo, delomicno ili u celosti, od neovlastenog kopiranja ili prodaje. Stititi se mogu tekstovi, muzika, razlicite umetnicke tvorevine, a prekrsaj moze biti bilo koja vrsta kopiranja, ukljucujuci fizicke ili elektronske kopije.
country code
Krajnji deo geografske Internet adrese koji oznacava maticnu zemlju. Najveci broj zemalja u svetu, koje su prikljucene na Internet, ima svoj dvoslovni code zemlje. Kodovanje je regulisano standardom ISO 3166. Ta dva slova su glavni domen svake zemlje.
cracker
Osoba koja pristupa mrezi ili racunarskom sistemu sa losim namerama, najcesce da neovlasteno preuzme, osteti ili promeni podatke.
cyberspace
Ovaj termin je stvoren u romanu "Neuromanser" Vilijama Gibsona, gde se njime opisuje zamisljeni svet visoke tehnologije, negde u kosmosu. U savremenom svetu to je virtuelni prostor ili svet koji cini sve ono sto se nalazi na Internetu: oprema. programi, ideje, ljudi, informacije...
DNS
Ova skracenica se odnosi na dva pojma:
DNS = Domain name system. To je sistem imenovanja i organizovanja cvorova na Internetu.
DNS = Domain name server. To je racunar koji pretvara simbolicna imena i adrese sa Interneta (npr.alfa.auxx.com) u odgovarajuce brojeve, nerazumljive korisniku (npr.132.196.55.7) i obratno.
domain
Podgrupa Internet adresa. Postoji hijerarhija u organizaciji domena. Na visokom nivou organizacije moze se naci neki od sledecih domena:
com - komunikacione kompanije
edu - edukacione institucije
gov - americka vlada
mil - americka vojska
net - organizacije odrzavanja Interneta
org - neprofitne organizacije...
to mogu biti i dva slova nacionalnog koda kao sto su: co.yu, cg.yu, hr, ba...
download
Kopiranje datoteka sa nekog udaljenog racunara na lokalni racunar. Taj postupak se npr. primenjuje kada sa mreze preuzimate besplatne programe. Suprotna akcija se naziva upload. Tada se sa lokalnog racunara datoteka prenosi na udaljeni server.
Dynamic HTML (DHTML)
Programski jezik koji omogucava potpuno kontrolisanje i dogadjaja i pozicije elemenata pri kreiranju web strane. Podrzavaju ga najpopularniji browser Microsoft Internet Explorer od verzije 4.0 kao i ostali popularniji citaci web strana...
e- (prefix)
Prefiks koji se postavlja da oznaci elektronsku verziju nekog oblika komuniciranja, npr. e-commerce, e-business, e-mail. (Elektronska trgovina, poslovanje, posta)
e-mail
Elektronska posta, proces slanja, primanja i memorisanja poruka u elektronskom obliku, preko telekomunikacionih uredjaja. Ovim servisom se izvodi pismena komunikacija ljudi sa razlicitim tipovima racunara i sa razlicitim operativnim sistemima. E-mail omogucava komunikaciju jedne osobe sa drugom, ili jedne osobe sa vise drugih primalaca poruka. I posiljalac i primalac imaju svoju e-mail adresu. Ona pocinje korisnickim imenom. Zatim sledi znak @ (at, kod, pri, manki, majmunsko a) i na kraju ime domena. Primer e-mail adrese
webmaster@ksbl.itgo.com. Ne treba mesati e-mail adresu i URL adresu koja je web adresa i uvek pocinje sa
http://... ethernet
Popularni nacin povezivanja razlicitih tipova racunara u lokalnu mrezu standardnim kablom. Ethernet je razvila firma "Xerox" i on moze prenositi do 10 mil. bita u sekundi (10 Mbs). Losa strana ovakvog povezivanja je sto prekid u glavnom kablu moze zaustaviti saobracaj u velikim delovima mreze.
extranet
Prosirenje unutrasnje mreze jedne firme (intraneta) preko Interneta na drugu manju, zatvorenu mrezu. Prvobitno se ovaj termin odnosio na sve delove jedne posebne mreze, koji se nalaze iza "vatrenog zida" (firewall) i kojima se pristupa preko Interneta.
FAQ
Uobicajena skracenica za izraz Frequently Asked Question (Chesto postavljana pitanja). To je deo sadrzaja neke web strane, gde se nalazi skup pitanja i odgovora na ta pitanja koja posetioci cesto pitaju.
firewall
Posebno napravljena softverska i (ili) hardverska prepreka koja se postavlja izmedju lokalne mreze (npr.LAN) i Interneta. Njena namena je da stiti manju mrezu od napada hakera i drugih neautorizovanih "korisnika". Provereni podatci prolaze kroz ovaj "vatreni zid" u lokalnu mrezu, a sve ostale "zid" ne propusta.