Trojan horse
Trojanski konj, destruktivni program kojim se racunar "zarazi", obicno preuzimanjem nekog programa sa Interneta ili priloga uz e-mail. Kada se pokrene ovakav program, aktivira se virus koji moze ostetiti ili unistiti podatke na disku racunara.
Unicode
Standardni set karaktera u kojem se za kodovanje svakog od njih koristi 16 bitova, tj. dva bajta. Drugi sistem, poznat kao ASCII, karaktere koduje samo jednim bajtom (8 bitova). Unicode ima sire mogucnosti, pa se njime koduju znaci i za druge jezike: grcki, hebrejski, arapski, ruski, kineski, japanski i koreanski...
UNIX
Mocan i fleksibilan multikorisnicki operativni sistem, razvijen 1969. godine u "Bell Labs". Prvobitno je bio namenjen za velike sisteme, a sada se koristi u personalnim racunarima. Postoji nekoliko besplatnih (ili gotovo besplatnih) verzija ovog operativnog sistema, ukljucujuci tu i popularni Linux. UNIX se veoma cesto koristi u serverima na Internetu.
upload
Prenos datoteke iz racunara korisnika u drugi racunarski sistem preko modema i neke linije, pri cemu se koristi transfer protokol (FTP). Taj isti proces, gledan iz pozicije racunara koji prima podatke zove se download.
URL
(Uniform Resource Locator). Adresa strane ili datoteke na Internetu. Adresiranje ima standardnu formu:
protokol://adresa.Npr: http://www.ksbl.itgo.com. Umesto oznake http moze biti ftp za prenos datoteka, telnet za direktnu, interaktivnu komunikaciju sa odredjenim racunarom ili mailto za elektronsku postu.
Usenet Newsgroups
Diskusione grupe na Internetu o nekoj temi gde korisnici citaju necije komentare ili ostavljaju svoje misljenje. Porkivaju gotovo sve oblasti ljudske delatnosti. Smatra se da ih ima preko 20 hiljada, a osam primarnih serija: comp, humanities, misc, news, rec, sci, soc i talk.
vector graphics
Crtanje pomocu racunara kada slika nastaje kombinacijom boja, pravih i krivih linija, pravilnih i nepravilnih zatvorenih porvsina. Dobra osobina vektorske (objektivno orjentisane) grafike je to sto se objekti mogu povecavati bez gubitka ostrine. To je zato sto njihov oblik ne nastaje iz niza tacaka, vec se formiira po matematickom proracunu. Na Internetu se koristi i vektorska i bit mapirana (rasterska) grafika.
VPN
(Virtual Private Network). Privatna mreza u okviru javne mreze. Tipican primer je mreza jedne poslovne organizacije koja ima kancelarije u dva udaljena mesta. Tada se formira preko Interneta virtuelna privatna mreza (VPN) uz odgovarajuce mehanizme zastite od nezeljenih posetilaca.
virtual reality
Virtuela, prividna realnost. To je racunarska simulacija realnog trodimenzijalnog sveta. Posmatraci (ucesnici) tog sveta, koji postoji samo u racunaru, imaju kacigu, naocare, rukavice i pojas, kao ulazne uredjaje, i imaju dojam kao da borave i krecu se u stvarnom svetu.
virus
Destruktivni racunarski program koji se sam multiplicira i inficira druge programe ili diskove. Napravljen je sa namerom da se izazove stetu ili poremecaj u radu racunara. Neki virusi mogu bit jedno vreme potpuno neaktivni, ocekujuci neku akciju ili datum kada ce preci u detruktivnu fazu. Dobra zastita od virusa je kontrola svih ulaznih podataka nekim od antivirusnih programa.
W3C
(World Wide Web Consortium). Organizacija koja podstice realizaciju web potencijala i propisuje standarde za Internet.
WAN
(Wide Area Network). Mreza racunara u kojoj se velikim brzinama komunicira na velike daljine, najcesce kablovskim ili satelitskim vezama.
worm
Vrsta virusnog programa koji se sam kao crv prenosi i multiplicira kroz mrezu racunara. Najpoznatiji virusi ove vrste napravili su ogromne stete na Internetu za vrlo kratko vreme.
www
(World Wide Web). Pojam koji se nekada mesa sa pojmom Interneta, a u stvari je samo jedan njegov deo. To je put koji kao paukova mreza omogucuje pristupanje informacijama na Internetu, a one mogu biti u obliku teksta, grafike, audio ili video zapisa.
WYSIWYG
(What You See Is What You Get). "To sto vidis to ces i dobiti." Ovaj pojam oznacava nastojanje da sadrzaj ekrana bude tacno onakav kakav ce biti odstampan na stampacu.
X.25
CCITT prepooruka koja je medjunarodni standard za uskopojasnu paketsku komutaciju.
404 error
Poruka o gresci koja nastane kada citac ne moze naci zadatu adresu jer ona verovatno ne postoji. Neke od ostalih poruka imaju sledeci oblik:
"403" Forbidden
"404" Not Found
"405" Method Not Allowed
"406" Not Acceptable
"410" Gone