Hortenzija -prica

Hortenzija je poreklom iz Japana. Zbog veoma lepog krupnog cveta ova ukrasna biljka žbunastog rasta gaji se u sobi, ali može da uspeva i napolju, u bašti - na mestu zaklonjenom od sunca. Zimi je napolju treba zaštititi od smrzavanja, to jest, treba je zagrnuti zemljom ili pokriti suvim lišćem, sitnom slamom ili jelovim granama. Cvet hortenzije je veoma krupan, lep, sličan kartopu, ali mnogo veći. Hortenzija je močvarna biljka pa zato leti za vreme cvetanja zahteva mnogo vode. Dakle, treba je obilno zalivati vodom koja nema nimalo kreča u sebi ili, još bolje, kišnicom. Ako se želi da rano u proleće cveta u sobi, onda se u septembru mora presaditi u saksiju, u laku plodnu zemlju izmešanu sa dva dela odležane cretne - barske, jednim delom dobro pregorele stare listovke i 15 procenata peska. Pored toga, treba je manje zalivati, da bi joj otpalo lišće. Ovako zasađenu treba je zimi staviti u toplu sobu, na najsvetlije mesto, i obilnije je zalivati da bi cvetala još iste zime ili u rano proleće. Razmnožava se deljenjem iz korena u rano proleće ili reznicama koje se vrlo brzo oživljavaju. Cvet se razvija na snažnim odrvenjenim izbojcima, koji se razvijaju u proleće iz vršnog pupoljka. Prirodna boja hortenzijinog cveta je ružičasta ili bela, ali se može postići plava ili violet ako se zemlji doda istucana stipsa - po jedna supena kašika u više mahova čim se pojave pupoljci. Stipsa se sipa oko struka biljke u saksiji i topi se prilikom zalivanja, a cvet postaje plav ili ljubičast. Hortenzija traži zemlju u kojoj nema kreča, ali koja je bogata gvožđem, pa mešavini zemlje treba dodati strugotine gvožđa ili jednu supenu kašiku zelene galice.