Zasto se obelezavaju psi u Srbiji?Na osnovu novog zakona o veterini jedan od pravilnika [ koji se zove Pravilnik o obeležavanju pasa i vođenje evidencije o obeleženim psima ] tačno opisuje kako se obeležavaju psi i ko to radi.
Ova procedura nije nikakva nova izmišljotina nove vlasti, kako neki tvrde, jer je obeležavanje životinja, pa tako i pasa uvek bila zakonski propisana procedura samo se do sada nije poštovala i nije se primenjivala. Doduše uveden je jedan novitet pored tetoviranja, a to je aplikacija mikročipa.Obeležavanje pasa mora se izvršiti na trajan način. To znači da se uradi aplikacija mikročipa koji sadrži jedinstven broj od petnaest [15] cifara. Mesto aplikacije čipa je leva strana vrata životinje. Aplikacija mikročipa je kao jedna injekcija, nije stresogena, ne daje nikakve reakcije na mestu aplikacije. Čipovi koji su danas u upotrebi su hipoalergenski i presvučeni su materijalom koji ne dozvoljava njihovo podkožno pomeranje.Tetoviranje je druga metoda obeležavanja životinja, radi se tetovir-kleštima i mesto tetoviranja su oba uveta ili sa unutrašnje strane leve butine. Tetovir broj sadrži 9 ( devet ) cifara, i sadr\i broj obeleživača i jedinstveni broj psa. Tetoviranje je uslovno trajna metoda jer tetovir brojevi vremenom mogu izbledeti a sama procedura je prilično bolna, posebno za odrasle pse.Obeležavanje životinja rade ovlašćeni veterinari zaposleni u veterinarskim ambulantama ili veterinarskim stanicama. Ovlašćenje daje Uprava za veterinu kao sektor ministarstva. Po izvršenom obeleživanju obeleživač vlasniku životinje izdaje potvrdu o obeležavanju. Isto tako ti podaci ulaze u nacionalnu bazu podataka.Bez trajnog obeležavanja psa veterinar je dužan da odbije vakcinaciju protiv besnila koje je opet zakonska obaveza svakog vlasnika psa.Ovo je zakonska strana priče. Međutim ovde se ne radi samo o zakonu. Ovde ima i dosta pozitivnih delova ako ćemo konačno da obeležimo svoje pse. Jedna od najbitnijih stvari je baza podataka i ako se desi da Vam je životinja pobegla i ako je neko nađe vrlo brzo će Vam se vratiti dragi ljubimac. Dalje, više neće biti moguće prevare na osnovu zamene identiteta životinja npr. prilikom parenja ili pri kupoprodaji, i sl. Na kraju krajeva u dogledno vreme se očekuje smanjenje broja lutalica, šta je veoma važno za urbane sredine.Konačno ako želite da putujete sa svojim ljubimcem negde van Srbije, biće isti kao svi ostali evropski psi.Karakter crnog ruskog terijeraVerovatno ste vec culi priceo „strašnom KGB Terijeru“. Crni ruski terijer je zaista plod jednog naucnogvojnog projekta ruske armije u doba Staljina, a cilj projekta je bio da sestvori idealan radni pas za tadašnje potrebe vojske i policije u SSSR. Ovaj pasje morao da bude idealan za tragacko – cuvarsko – stražarske aktivnosti, datrpi i visoke i niske temperature, da bude fizicki izdržljiv i da se lakopoducava. Možemo reci da se decenijama sistematskog rada na rasi u navedenomuspelo. Medutim, crni ruski terijer je u isto vreme izuzetno privržen vlasnikui ukucanima, a njegova duga dekorativna dlaka zahteva dosta nege. Za razliku odvecine ostalih rasa službenih pasa (nemacki ovcar, belgijski ovcari), crniruski terijer ne obucava se isklucivo pomocu stvaranja uslovnog refleksa nakomandu. Naprotiv, crni ruski terijer traži dijalog sa vodicem i komanderazume. Uravnoteženost njegovog karaktera i njegova svest o posledicama svojihaktivnosti je jedinstvena. Sposoban je da proceni svaku situaciju, tako da
pravilno vaspitan crni ruski terijer nikada nece napasti ukoliko se problem
može rešiti mirnim putem. Medutim, ova rasa traži da bude deo porodice. Ukoliko
se ostavi da cuva neko napušteno dvorište postoji mogucnost da od samoce
postane izuzetno dominantan i neukrotiv. Zbog svoje privrženosti vlasniku, ukoliko
promeni vlasnika u odraslom ili kasno-štenecem periodu dugo pati i jako teško
se privikava na novu sredinu. Štene crnog ruskog terijera treba preuzeti što
ranije, a idealno je sa šest nedelja. Ukoliko svakodnevno provodi dosta vremena
sa svojim vlasnikom i ukoliko ga vlasnik cesto necemu poducava i bavi se psom,
vlasnik ce imati jedno neverovatno iskustvo i drugara za kakvog nije mogao ni
sanjati da postoji. Kroz proces stvaranja rase, a narocito u poslednje dve
decenije, izgled pasa uokviru rase se prilicno ujednacio. To je veliki pas
ogromne snage, duge dlake i izuzetne pokretljivosti za svoju težinu. Atraktivni
izgled, uz pravilno šišanje u skladu sa standardom cini ovu rasu jednom od
najlepših. Cesto na velikim kinološkim manifestacijama ova rasa osvaja titule
pobednika izložbe ili pobednika svoje FCI grupe. Uticaj čoveka je najvažniji, jer čovek treba i
mora da sprovodi sve naučne i tehničke mere, i da obezbedi što bolje
uslove za život da bi se postigli vrhunske rezultate kako u eksterijeru tako i u radu. Tokom vekova koliko je čovek uticao na pse najbolje nam ilustruje podatak da do sada ima oko 400 rasa pasa, i da njihova težina i oblik variraju čak od 1-100 kg. Kod nas u Jugoslaviji malo Ijudi- odgajivača raspolaže sa stručnim znanjem. Zato od potencijalnog kvaliteta samo mali broj pasa se izlaže na izložbama i daje vrhunske rezultate. Uz malo više izlagačke kulture mogli bi da imamo svetske rezultate, a naše domaće rase bi bile u svetu znatno cenjenije. Unapređenje kinologije ovog trenutka nije nimalo lako i jednostavno, iz nekoliko sledećih razloga:većina vlasnika pasa prvo kupi psa pa onda tek počne da uči o njima. Onda je već kasno, jer slatko malo štene brzo odraste, a u tom, kritičnom periodu života, naprave se velike greške.veliki broj odgajivačnica pari samo sa svojim psima koji često ne odgovaraju priplodnim kujama. A čest je problem i ishrane i nepravovremeno prihranjivanje kako skotnih kuja tako i štenadi,većina vlasnika pasa je male ekonomske moći što utiče na kvalitetnu ishranu a samim tim i na razvoj pasa,nesređenost na tržištu usled neorganizovanosti kinologije i nerealnih visokih ocena po kvalitetu i po kategorijama pasa,seoska domaćinstva koja imaju najbolje uslove za gajenje pasa
(velika prostrana dvorišta) ne drže rasne pse, već male nerasne pse koji malo jedu i puno laju. Stručnost, kulturni nivo i ekonomsko stanje odgajivača i vlasnika su značajni faktori od kojih, u najvećoj meri, zavisi mogućnost efikasnog kvalitetnog unapređenja kinologije u zaostalim područjima i to potvrđuju zapadne, razvijene zemlje gde je kinologija na zavidnom nivou. I naša zemlja bi mogla biti u samom evropskom kinološkom vrhu, kada bi se malo potrudili i bolje organizovali. Svetlostznačajno utiče na životinjski organizam direktnim dejstvom na kožu i na promet materija.Uticaj svetlosti je veliki pogotovu kod mladih pasa jer potpomaže prometmaterija i rast. Zato boks mora biti prostran suv i dobro osvetljen. Sunčevizraci povoljno deluju i na regulisanje prometa mineralnih materija u organizmušto je od velikog značaja za njegov pravilan razvoj, zatim na povećanjeeritrocita i hemoglobina u krvi, a sem toga oni uništavaju štetne bakterije.Naročito je značajan uticaj ultravioletnih zrakova na razvoj kostura, jer oniputem direktnog fotohemijskog delovanja pretvaraju provitamin egosterin, kojise nalazi u koži, u antirahitični vitamin D3 koji reguliše promet mineralnihmaterija u životinjskom organizmu. Usled toga se koštano tkivo bolje razvijakod onih životinja koje su izložene dejstvu sunčevih zraka.Pored aktiviranja vitamina D3iz njegovog provitamina koji se nalazi u koži, što je neobično značajno zametabolizam mineralnih materija, odnosno za okoštavanja, svetlost povoljnodeluje na zdravstveno stanje pasa, stvaranje krvi kao i na njihovu psihu.Međutim, sunčani zraci u izvesnim slučajevima mogu štetno delovati naživotinjski organizam. Ako direktno deluju na glavu životinje, može vrlo lakoda dođe do sunčanice, pogotovu kod pasa koji se forsiraju i treniraju po jakomsuncu. Sunčevi zraci povoljno deluju na povećanje želje za parenjem, a i na samplod koji bolje napreduje. Pri postavljanju boksa uvek imajte na umu da bude nasvetlosti i da bude dovoljno prostran i funkcionalan jer ćete imati mnogostrukukorist i zadovoljstvo u držanju vašeg psa. Faktorkoji najjače utiče na organizam životinja, i to kako na spoljašnji izglednjihovog tela tako i na njihove fiziološke osobine, od kojih se neke mogumenjati pod uticajem ekstremnih temperaturnih promena. Ona ima najveći uticajna kožu, dlaku, i promet materija.Koža igra neobično važnu ulogu jer pored drugihfunkcija štiti životinjski organizam od štetnih uticaja raznovrsnih faktoraspoljne sredine. Izgrađena je iz tri sloja i to:gornjeg-pokožice iliepidermisa, srednjeg kožnog tkiva ili korijuma i donjeg - potkožnog tkiva ilisubkutisa. Gornji i srednji sloj zajedno čine kožu u užem smislu reči ilikuitis.Utvrđeno je da debljinapojedinih slojeva kože može da varira zavisno od temperature, sredine u kojojpas živi. Tako je zapaženo da psi koji žive u toplim krajevima imaju, u većinislučajeva, tanju kožu sa jače razvijenim gornjim i srednjim delom kožnogtkiva-kuitisom, dok naprotiv, one koje žive u hladnim predelima imaju debljukožu sa jako razvijenim potkožnim tkivom-subkutisom. Na izložbama, pogotovo uprolećnom delu sezone ove razlike se jasno vide kod pasa koji žive u boksovimai onih koje žive u stanovima. Uticaj temperature na debljinu kože i njenihpojedinih slojeva kao i na kožne tvorevine objašnjava se ovako: u toplimoblastima visoka temperatura deluje na nerve u spoljnim delovima kože, a ovipreko simpatičnog nervnog sistema i mozga utiču na nerve krvnih sudova koji
dovode krv u kožu, usporavajući njihov rad. Usled toga krvni sudovi se šire,
tako da krv u povećanoj meri dolazi u gornje slojeve kože. Pri trajnom
delovanju visoke temperature, a to se dešava u izrazito toplim krajevima, donji
sloj korijuma i potkožno tkivo dobijaju prosečno manje krvi, a time i manje
razvijaju epidermis i gornji sloj korijuma jer dobijaju više hrane.Niska temperatura deluje
suprotno jer izaziva sužavanje površinskih krvnih žila usled čega se krv više
zadržava u donjim delovima kože te je stoga njena površina bleda. Ovo dovodi do
jačeg razvoja retikularnog sloja korijuma, a naročito subkutisa, koji primaju
više hrane i postaju deblji. U vezi sa uticajem temperature na debljinu
pojedinih slojeva kože je i njen uticaj na gustinu i debljinu dlake. Tako psi
koji žive u toplijim krajevima ili u kući imaju ređu i kraću dlaku, dok one
koje žive u hladnijim krajevima ili u boksu imaju gušću i dužu dlaku koja štiti
organizam od hladnoće.Temperatura utiče i na promet materija u organizmu,
tako da toplota smanjuje a hladnoća povećava. Toplota deluje preko nerava na
nevoljne mišiće usporavajući njihov rad. Usled toga se smanjuje promet materije
i rad mišića za žvakanje i organa za varenje hrane. Hladnoća, naprotiv, preko
nerava podstiče nevoljne mišiće na aktivniji rad usled čega se promet povećava.
Temperatura takođe utiče na brzinu zarastanja rana (brže zarastaju u toplim
uslovima).Ukolikoželite da uvezete psa iz nekog drugog klimatskog podneblja onda to uradite takošto pse iz toplih krajeva uvozimo u proleće, a iz hladnijih u jesen da bi imaliizotermičku aklimatizaciju. Vežba, odnosno stalno slobodno kretanje ili forsirani
trening su neophodni za normalan rast i razvoj životinjskog organizma. Mladim
psima do godinu dana neophodno je što više slobodnog kretanja bez forsiranog
treninga zbog pravilnog razvijanja grudnog koša, stavova nogu i pojedinih regija.
ovom periodu plivanje takođedonosi dobre rezultate.