Kucni ljubimci-Stenad-nastavak teme

Mišići i tetive se pravilno razvijaju što je dobraosnova za dalje vrhunske rezultate. Pravi forsirani treninzi počinju poslegodinu dana starosti. Pravilnim treningom možemo da popravimo određene telesnenedostatke.Pod klimom podrazumevamo skupvremenskih pojava koje karakterišu srednje fizičko stanje prizemnog slojaatmosfere nekog mesta ili područja u toku više godina ili decenija, a podvremenom skup svih vremenskih pojava karakterističnih za neko mesto tokomjednog ili više dana.Klimatski
faktori utiču direktno na pokrivač životinjskog tela i organe za varenje, kao i
indirektno - preko nervnog sistema - na celokupan promet materije. Klimatske
prilike su imale direktan uticaj na sivaranje današnjih rasa pasa. Veliki
uticaj klima ima i na određene modifikacije pojedinih rasa pasa. Aljaski
malamut, na primer, nije iste građe tela, konstitucije i kvaliteta dlake i kože
ako živi na Aljasci ili negde na Ekvadoru. Smatra se da je došlo do potpune
aklimatizacije jedne rase tek kada se odgoje tri generacije na novom klimatskom
području.Klima se sastoji od niza elemenata od kojih ćemo pomenuti dva najvažnija
a to su:temperatura isunčeva svetlost. Skadinavska legenda kaže da se čovek, kada su se na Zemlji
odvajali kontinenti, našao usamljen na jednom delu kopna. Sve životinje bile su
s druge strane mora. Jedino je pas hrabro preplivao more i legao čoveku kod
nogu. I čovek više nije bio sam.Ova lepa priča
jezikom predanja govori o starosti psa i o njegovom prijateljstvu sa čovekom.
Istorija pouzdano zna da je pas živeo uz čoveka već u praistoriji. Međutim, kada
nauka govori o poreklu psa, mišljenja se razilaze. Neki smatraju da je ova
najstarija domaća životinja nastala od šakala, drugi poreklo izvode od vuka.Prema
najnovijim istraživanjima, pas ipak vodi poreklo samo od vuka. Ovaj zaključak
izveden je na osnovu analize građe zuba - molara. Vuk i pas imaju istovetnu
građu molara, dok se ova zajednička anatomska osobina ne može naći uporedo kod
psa i šakala.Moguće je da je još pračovek birao
primerke pasa koji su mu odgovarali. Zahvaljujući velikoj varijabilnosti ove
vrste domaće životinje, dobili smo vremenom veliki broj rasa pasa koje su se
razmnožavale i menjale prema različitim čovekovim potrebama. Veoma često čovek
bira psa koji, pored toga što mu pruža prijateljstvo i zadovoljstvo, obavlja
određene poslove. Radni pas, bilo da lovi, čuva i brani, nalazi izgubljene
ljude ili divljač ili otkriva skriveno, vodi slepe ili vuče zapregu na snegu,
aktivno učestvuje u Ijudskom životu. Svaki pas može obavljati određene zadatkeako je obučen za to, iako sve rase i sve jedinke pojedine rase nisu za tojednako sposobne po prirođenim sklonostima i karakteristikama.Neke prirodnepredispozicije (uz razvijenost nagona i čula), ljubav prema čoveku i sklonostka učenju, neophodne su da bi pas bio čovekov radni prijatelj. Da li možemogovoriti o inteligenciji kod psa, mnogi su ge do danas pitali. Pas ne može damisli kao čovek, da stvara kao čovek. Ipak, pas raspoznaje vreme i prostor iima moć pamćenja. Njegovi se instinkti mogu modifikovati i usmeravati. Zbogsvega toga pas uči, pa možemo govoriti o specifičnoj vrsti pameti. Pas jeposlušan, povezuje slike i senzacije. Kada vidi povodnik, on zna da ide ušetnju i tome se raduje.Inteligencijakod pasa pojavljuje se kao mešavina nagona, nasleđa i obuke. Pas ne uči zatošto razume, već zato što obukom stiče pojedine reflekse, pamti ih i kombinuje.Pasja čulaveoma su važna u obuci, a pojedina su mnogo izoštrenija od čovekovih. Čulomirisa neobično je značajno jer je kod psa mnogo razvijenije nego kod čoveka iomogućava psu da na znatnoj udaljenosti razlikuje stvari i bića ponaosob,razlikujući, u stvari, njihove mirise. Čulo mirisa određuje šta je jestivo ikoja je i kolika teritorija jednog psa. Jednom račju, pseći svet je u nosu.Koliko je čulo mirisa izoštrenije od ljudskog kaže i podatak da čovek ima oko 5miliona etmoidalnih ćelija u nosu, labrador 120, foks terijer 147, a Nemačkiovčar 200 miliona ćelija putem kojih prima mirise iz okoline. Zato pas može darazlikuje bar 10 puta više različitih mirisa od čoveka.Drugo po razvijenostije čulo sluha. Kada je na oprezu, pas načuli uši i pomoću mišića povećapovršinu ušnih školjki. Sluh mu je selektivan, što znači da može izolovatiodređene zvukove, a druge isključiti. Pas reaguje na određene promene uintonaciji glasa i na taj način veoma dobro razlikuje komandu od grdnje ipohvale. Uz to, pamti veliki broj reči i tako uči da sluša i da sarađuje sačovekom.Vid kod psa je dosta oštar, ali se razlikuje međurasama. U najvećeg broja rasa, pas udaljene predmete u mirovanju teškorazaznaje, a bolje ih vidi ako se kreću. S obzirom na položaj očiju u glavi,vidno polje u odnosu na čovekovo znatno je šire. Čovekov vid je binokularan iorijentisan prema napred, a kod pasa lateralan, što mu omougćava da vidi širesa strane.Čula ukusa i dodira manje su važna, iako i ona imajusvoju funkciju. Posebno svaki gospodar treba da zna da psa treba pomaziti itime opštiti s njim i putem dodira.Govori se i ošestom čulu kod pasa. Neretko se priča o psima koji su prevalili desetine istotine kilometara da se vrate kući ili da nađu svog gospodara. Psi predosećajuoluju pre nego što se na nebu pojavi i jedan oblačak, a uznemire se pred
prirodnu katastrofu. O tome svedoče zapisi ljudi koji su preživeli velikezemljotrese. Sesto čulo blisko je problemu nagona. Za obuku pasa posebno jevažan nagon za lov, odbranu i napad i o tome kako se taj nagon podstiče odmalena napisano je dosta knjiga. Vrlo je teško izlegla starog 5-10 sedmica izabrati štene koje najviše obećava u pogledueksterijera ili radnih osobina. Uglavnom, ne treba se zaletati i uzetinajkrupnije štene, ili štene koje vam priđe i lizne ruku.Pokušajteprvo da testirate štene sami, ako već ne možete da to uradite uz pomoćstručnjaka.Pokušajte prvo da se povežete sa kinološkom
organizacijom u vašem mestu i raspitajte se o rasi koju želite da uzmete ileglima pre kupovin šteneta.Verovatno će vam neko od kinoloških stručnjaka izaći ususret i pomoći pri izboru vašeg budućeg Ijubimca.Uslučaju da kupujete psa preko oglasa, potrudite se da što više saznate okvalitetu roditelja i o njihovom poreklu. Određena garancija kvaliteta štenadije da su roditelji i njihovi preci ocenjeni najmanjom ocenom odličan ili da štoveći broj pasa u rodovniku ima određene titule, zvanja, ispita u radu iplasmana sa specijalki.Dobar rodovnik (nasledne osobine) je samo jedan odvelikih preduslova da će vaš Ijubimac biti dobar pas, kako izgledom tako i radom. Ne smete nikako dazaboravite da čak i najbolji roditelji ne mogu dati dobro potomstvo akoodgajivač nije pružio određene uslove za kerušu i štenad, i ako vlasnik štenetanije posvetio dovoljno pažnje njegovoj ishrani, nezi i treningu.Izbegavajteodgajivače koje neuredno drže svoje pse u malim i prljavim boksevima, vlažnimpodrumima i na lancu. Po pravilu, ovakviodgajivači nisu mnogo jeftiniji od ostalih, ali je sigurno da keruši ištenadima ne posvećuju dovoljno pažnje. Ta štenad kasnije verovatno neće moćipravilno da se razvijaju.Pri prvom kontaktu sa leglom zapažamo da li su svaštenad ista po boji i rasporedu boja. Svaka rasa ima svoju specifičnu boju.Bilo koja druga boja nije dozvoljena jer to znači, najverovatnije, da štenadnisu čistokrvna ili da je došlo do neke nepoželjne manifestacije osobina.Bitnaje i ujednačenost štenadi po veličini i težini. Kod dobro odgojenih štenaditežina je između srednje i maksimalne. Minimalna težina budućem vlasnikuukazuje na to da su štenad ili loše hranjena ili - bolesna.Zaostalostu rastu prvih mesec-dva dana života šteneta kasnije je vrlo teško ili nemogućenadoknaditi.Već smo rekli kako je vrlo teško izabrati štene kojeobećava u leglu starom 5-10 nedelja. Ipak, određenim testovima možemo naslutitii predvideti radne sposobnosti našeg budućeg Ijubimca. Genetika je polazavršenog posla, a drugu polovinu posla vezanog za odgoj štenadi čine našuloženi trud i pravilan rad.I - prvi test koji treba izvesti je provera hrabrostištenadi na pucanj, odnosno na jake zvučne nadražaje. U većini slučajeva nemamopriliku da pucamo iz startnog pištolja, pa ćemo pokušati da ispitamo hrabrostštenadi s rekvizitima kao što su limene konzerve ili šerpe. Ponjima ćemo udarati nekim gvozdenim predmetom, prvo polako pa sve jače. Štene, kojese plaši nadražaja ove vrste, treba eliminisati.II- Svežanj ključeva bacimo ispred štenadi ili zveckamo njima. Hrabro štene ćeprići da vidi šta je to.III - Među štenad ubacimo krpu i počnemo da je vučemo(uz poluglasno režanje). Hrabra, mala štenad će početi da trče za krpom, ipokušati da je uhvate.IV - Posmatranjem štenadi utvrdićemo da su jednirazigrani i zadirkuju braću, drugi su mirni ali na zadirkivanja i režanjasabraće odgovaraju režanjem, treći ne prihvataju igru i nasrtaje braće, većbeže, što nije poželjno.V - Postavljanjem malih prepreka ili stavljanjemšteneta u kutiju iz koje lako može da izađe ili pređe prepreku (visina treba daje nešto veća od visine grebena šteneta) proveravamohrabrosti upornost šteneta. Ukoliko štene pređe prepreku, mališa je uporan i živahan.Plašljiva štenad dođu do prepreke, pokušavaju ili ne pokušavaju da pređu, aonda cvile i zavlače se po ćoškovima, tražeći pomoći. VI-Stene, koje često njuška i služi se nosem, dok obilazi nepoznatu okolinu, imainteres za promene mirisnih slika. To je veoma bitno za rase od kojih se
zahteva da rade nosem (službeni i lovački psi).VII - U mnogim knjigama se moženaći ovakav savet: "Štenad odnesite tri - četiri metra od njihovogležišta. Uzmite štene koje se odmah vrati u kućicu". Ovaj stav nije dobarjer takvo štene je, najverovatnije, plašljivo i nerado prihvata novu sredinu.Posle ovih testova štenadmožemo podeliti u tri grupe po kvalitetu svojih nagona i onda se odlučiti zaono, koje najviše "obećava".Prvu grupu čine temperamentni i hrabra štenad, kojabrzo reaguju (prilaze predmetu, vuku krpu). Ovakva štenad se vrlo brzo snalazeu novoj sredini i uz pravilnu obuku i odgoj mogu biti vrlo dobri radni iliizložbeni psi.Drugugrupu štenadi čine lenji ili flegmatični, koji ne reaguju na ove nadražaje ilireaguju posle duže igre. Jednostavno su nezainteresovani: povremeno pogledajuoko sebe da vide šta se događa, protegnu se i legnu. Ako im neko štenedosađuje, zareže i nastave s bezbrižnim lenčarenjem.Neka štenad (iako pripadajuprvoj grupi) ulenje se zbog obilne ishrane ili zamora.Ipak u praksi ne postoji štene,koje je nezainteresovcmo za događaje u svojoj okolini, već je to samo stvartrenutka i raspoloženja.Treću grupu štenadi čine nesigurni i plašljivi.Štenad iz ove grupe su najčešće pri različitim nadražajima uplašena, unezverenogledaju ili su u grču. Čim dođe do jačeg nadražaja, beže kod majke ili uležište. Ovakvu plašljivost uočavamo najčešće kod odgajivača, koji neurednodrže kerušu i štence.Stenad koja pokazuju aktivan strah, vrlo je teškoohrabriti i najpravilnijim odgojem. Na nadražaje, koji treba da budusvakodnevnica, štenad iz prve dve grupe neće reagovati, čak ih neće niprimetiti. Za štene iz treće grupe moraćemo da uložimo mnogo truda i rada da bise ohrabrilo. I uz najpravilniji odgoj, od ovih štenaca ne možemo očekivati dau potpunosti odgovore zahtevima bilo koje vrste obuke.Iz ovog možemo izvući zaključakda nećemo pogrešiti ako iz prve dve grupe izaberemo bilo koje štene, odnosno,ono, koje po nama najviše "obećava".Stenad koja su ušli u užiizbor, još jednom dobro pogledajte i proverite da nemaju slučajno neku od mana:peti prst na zadnjim nogama, manjak mlečnih zuba, krive noge, izrasline natelu, nepravilan raspored boja i nedostatak testisa. U prvedve - tri nedelje života svu brigu oko legla uglavnom vodi kuja a dužnostodgajivača je da kontroliše čistoću kotilice kao i njenu temperaturu i da pratizdravstveno stanje i apetit kako kuje tako i štenadi. Cesto se dešava da kujaslabije ili manje štene izbacuje iz kotilice, ne da mu da sisa, čak hoće i daga ubije. Ona na taj način sama vrši selekciju. Uz veliko strpljenje odgajivačai takva štenad se mogu spasiti i izrasti u normalne,zdrave pse, mada se dešava daostanu manja i slabija ili da se u njihovom daljem razvoju pokažu problemi.Od 20-og dana štenad trebapočeti prehranjivati po recepturi koja je prilagođena njihovom uzrastu. U istovreme treba obaviti prvu dehelmintizaciju (čišćenje od parazita) kako štenaditako i kuje. Čišćenje se ponavlja 40-og dana.Prvu vakcinaciju treba obavitiu toku 7-8 nedelje starosti pod uslovom da je štene potpuno zdravo i očišćenood crevnih parazita. prvoj vakcini štene se može predatinovim vlasnicima. Dužnost odgajivača je da upozna nove vlasnike sa režimomdržanja i ishrane šteneta i da ga obavesti o preduzetim profilaktičkim merama.Druga vakcina se daje između11-12 nedelja starosti i tek 7 dana po revakcini štene se izvodi napolje i možekontaktirati sa drugim psima.Preporučuje se i davanje treće vakcine sa 5 mesecistarosti.

Da psi su stvarno pravi prijatelji,a je si li znao da imaju 500puta veci sluh od coveka i da njihova pljuvacka poseduje antibiotike koji mogu da izlece pojedne rane na nozi ili ruci coveka

Ej sada nesto i ja znam to je da sam isto citao da pljuvacka od kuce leci sve rane (ma kao antibiotik je ) ali i za ostalo znam da bolje cuju od coveka.